Vaskulitis je upala krvnih sudova, koja uzrokuje promene na zidovima krvnih sudova, uključujući zadebljanje, slabljenje, sužavanje i ožiljke. Postoje mnoge vrste vaskulitisa. Neki oblici prolaze u kratkom vremenskom periodu (akutni vaskulitis), dok su drugi dugotrajni (hronični vaskulitis).

Vaskulitis, koji je takođe poznat i kao angitis i arteritis, može da bude vrlo opasan kada organi i tkiva ne dobijaju dovoljno krvi. Ovaj nedostatak krvi može da rezultuje oštećenjem organa i tkiva, pa čak i smrću.

Vaskulitis može da utiče na svakoga, iako su neke vrste vaskulitisa češće među pojedinim grupama. Neki oblici vaskulitisa ne zahtevaju lečenje, dok drugi mogu da uključuju lečenje, često uz dugotrajno uzimanje lekova.

Simptomi vaskulitisa

Simptomi vaskulitisa razlikuju se u zavisnosti od toga koji su krvni sudovi zahvaćeni i, kao rezultat toga, koji organi su pogođeni.

Uobičajeni znakovi i simptomi vaskulitisa uključuju:

  • Groznicu
  • Umor
  • Gubitak telesne mase
  • Bol u mišićima i zglobovima
  • Gubitak apetita
  • Utrnulost ili slabost

Dijagnoza

Do dijagnoze se dolazi na osnovu kliničkih znakova bolesti, rezultata laboratorijskih analiza krvi i mokraće, kao i radioloških ispitivanja (ultrazvučni pregled, rendgensko snimanje, kompjuterizovana tomografija – CT, magnetna rezonancija – MR i angiografija). Kada je potrebno uzima se isečak tkiva (biopsija) i posmatra pod mikroskopom.

Lečenje

Lečenje vaskulitisa je dugotrajno i složeno. Osnovni cilj lečenja je da se upala što pre zaustavi i postigne dobra kontrola bolesti (indukciona, početna terapija) i da se ona dugo održi (terapija održavanja) uz izbegavanje neželjenih efekata lekova.Do sada se pokazalo da su glikokortikoidi u kombinaciji sa imunosupresivnim lekovima (ciklofosfamid) najefikasniji. Lekovi koji se koriste u terapiji održavanja su azatioprin, metotreksat i ciklosporin A  sa malom dozom glikokortikoida.