Spirometrija je metoda kojom se određuje funkcionalna sposobnost pluća.Izvodi se na aparatu koji se naziva spirometar na kom se dobija dijagramski zapis.

Spirometrijskim ispitivanjem se određuju:

  1. plućni volumen (disajni volumen DV, inspiratorni rezervni volumen IRV, ekspiratorni rezervni volumen ERV, rezidualni volumen RV) 
  2. plućni kapacitet (vitalni kapacitet VC), kao i
  3. disajni volumen u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni).Tokom forsiranog ekspirijuma dobija se: vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1)

Svi ovi pokazatelji zavise od: pola, godina starosti, telesne težine, visine i uslovima pod kojima se izvode.

Spirometrija može biti:

  1. Statička- radi se u miru
  2. Dinamska- volumeni u jedinici vremena
  3. Farmakodinamska- spirometrija uz primenu određenih  lekova (bronhoprovokativni i bronhodilatacioni test)
  4. Ergometrijska- pri naporu, opterećenje radom

Izvođenje spirometrije

Ovo je bezbolna, neinvazivna metoda.  Sa aparatom se pacijent povezuje preko “usnika”(plastičnog ili kartonskog) koji je za jednokratnu upotrebu. Usnik se obuhvati usnama tako da jezik ne ulazi u otvor,  dok se nos  zapuši štipaljkom. Najbolje je da za vreme spirometrijskog merenja  bolesnik bude u  sedećem položaju. Bolesnici su ponekad uznemireni i zabrinuti kako će  uraditi test, pa ih treba dobro psihički pripremiti.

Bolesnik treba da:
  • Udahne  vazduh potpuno 
  • Zadrži dah i čvrsto stisne usne oko usnika
  • Izduva vazduh  iz pluća što jače i brže sve dok se pluća potpuno ne „isprazne“
  • Udahne normalno  i odmori se.

Spirometrija može neposredno da ukaže na dijagnozu kada su u pitanju bolesti gde dominiraju poremećaji funkcije. Rezultati testova spirometrije se  porede sa nalazima drugih dijagnostičih metoda (RTG, fizikalni pregled, krvne analize…) Na taj način tek postavljamo konačnu dijagnozu.

                                      

NAZAD