Neke od najčešćih bolesti i smetnji nervnoga sistema.
Neurovaskularne bolesti
Vaskularne bolesti mozga pripadaju grupi vodećih bolesti kako po zastupljenosti tako i po ceni lečenja. Moždani udar ili šlog predstavlja prestanak funkcije određenih grupa moždanih ćelija usled začepljenja krvotoka ili prskanja krvnih sudova u mozgu.
Svaki zastoj može biti koban a problem se manifestuje otkazom onih funkcija koje dotične ćelije kontrolišu. Već posle 5-10 minuta nastaju prva oštećenja a posle nekoliko sati nastaju trajna oštećenja koja je kasnije nemoguće ispraviti čak i da otpušite krvni sud.
Rezultat moždanih udara najčešće bude oduzetost pojedinih delova tela, teškoće pri govoru, gubitak određenih osećaja, gubitak svesti a u trećini slučajeva dolazi i do smrtnog ishoda. Po procentu smrtnosti moždani udar je na trećem mestu odmah posle bolesti srca i karcinoma.
Vrlo je bitno prevenirati ovakva oboljenja korigovanjem faktora rizika prvenstveno povišenog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, pušenja.
Multiplaskleroza
Multiplaskleroza je progresivno autoimuno oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem (belu masu), optički živac i kičmenu moždinu.
Simptomi ove bolesti variraju u zavisnosti od toga koji je deo nervnog sistema najviše pogođen.
U početku to mogu biti vrtoglavice, težak umor, zamućen ili dvostruki vid. Zatim tu su trnci u udovima, gubitak ravnoteže, drhtanje, poromećen govor, disfunkcija creva i mokraćnog mehura (nemogućnost zadržavanja mokraće), gubitak mišićnog i koštanog tkiva, seksualna disfunkcija, problemi sa disanjem. Još uvek se ne zna tačan uzrok ove bolesti ali se sumnja na lošu ishranu, stres ili eventualno virus koji bi to mogao izazvati.
Parkinsonova bolest
Ova bolest je karakteristična za stariju populaciju. Njena osnovna karakteristika je usporenost i nespretnost uz poremećaj hoda i ravnoteže. Bolest se javlja skoro neprimetno i sporo napreduje.
Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta). Drhtanje počinje sa rukama, prvo jedna a onda i druga, zatim se prenosi na noge, donju vilicu, jezik, glavu. Rigor se javlja najčešće u kao ukočenost u predelu vrata, ramena, šakama i stopalima zbog čega pacijenti zauzimaju polunagnuti položaj sa savijenim kolenima i laktovima. Pored ovih simptoma često je prisutna depresija, demencija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, problemi sa disanjem, gutanjem, govorom, seksualnom funkcijom.
Za sada, iz medicinskog ugla, lečenje parkinsovnove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Lečenje obuhvata i nefarmakološke mere poput telesnih vežbi, ishrane, grupe za podršku…
Alchajmer
Alhajmer predstavlja bolest dementnosti ili poremećaj pamćenja i koja napreduje do tačke sve dok osoba više nije u mogućnosti da obavlja aktivnosti u svakodnevnom životu. Ovaj neurološki poremećaj uništava neurone u veze u moždanoj kori što dovodi do gubitka moždane mase. Do skoro je to bila bolest samo starije dobi ali danas ta granica počinje polako da se spusta.
Kod ove bolesti dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru. Obično se počne sa sitnim “zaboravnostima” tipa ne znam gde samo ostavi ključeve i stvari, javljaju se problemi sa usvajanjem novih informacija. Kako bolest napreduje pacijent se teže orijentiše sa datu
mima i danima u nedelji, gubi se u prostoru, teže pronalazi ulice. Prosečno vreme preživljavanja ove bolesti je 7-10 godina nakon čega nstupa smrt ali ovaj period može varirati i od 3-20 godina što zavisi od starosti pacijenta.
Tumori na mozgu
Tumori na mozgu predstavljaju abnormalno bujanje tkiva u samom mozgu. Tumori na mozgu mogu nastati iz samog moždanog tkiva ili mogu doći iz drugih delova tela putem metastaze.
U zavisnosti od ponašanja ove tumore delimo na benigne i maligne. Benigni tumori su nenormalni rast, nekancerogeni rast tikiva u mozgu. Ne metastaziraju i u tom smislu su manje opasni od malignih ali fizičkim narastanjem oni vrše pritisak na moždano tkivo i mogu izazvati brojne i smrtonosne komplikacije.
Maligni tumor je bilo koji rak u mozgu koji ima mogućnost prožimanja i uništavanja susednih tkiva i metastaziraju kroz krvotok. U mozgu mogu rasti nekoliko vrsta benignih tumora: švanomi, ependimomi, meningeomi, adenomi, osteomi, hemangioblastomi.
Najčešći maligni tumori su metastaze raka koji je nastao u nekom drugom delu tela. Rak pluća, rak dojke, maligni melanom, leukemija i limfom – svi oni se mogu širiti u mozak. Simptomi obično nastanu kada je moždano tkivo razoreno ili izloženo pritisku. Simptomi moždanog tumora mogu početi sa dugom i teškom glavoboljom koja se učestalo ponavlja, neravnoteža, neusklađenost pokreta, vrtoglavica, dvoslike a kasnije i mučnina i povraćanje. Tumor može izazvati slabost ili paralizu ruke ili noge na jednoj strani tela, poremetiti osećaje za toplo, hladno, vid, sluh.
Migrena
Migrena je hronična bolest koja je izražena srednjim i jakim glavoboljama. Glavobolja obično zahvata
jednu polovinu glave i pulsirajućeg je tipa mada može zahvatiti i celu glavu. Često puta se udružuje sa bolovima u vratu i obično traje od 2 do 72 sata. Prateći simptomi su mučnina, povraćanje, fotofobija, osetljivost na zvuk. Bol se pojačava sa pojačanjem fizičke aktivnosti. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca (2-3x).
Simptomi i najave migrena mogu biti kratkotrajan poremećaj u govoru, vidu, osećaju i motorici. Uzroci pojave migrena još uvek su nepoznati ali lekari sumnjaju da hormoni mogu biti mogući uzrok. Migrena se smatra neurovaskularnom bolešću. Lekovi poput analgetika i ibuprofena mogu smanjiti bolove ali oni ne leče ovaj problem.
Epilepsija
Epilepsija je bolest mozga je jedna od najčešćih bolesti i poremećaja u neurologiji i čine je povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaji funkcije kore mozga. Karakterišu je ponavljajući napadi za vreme kojih može doći do delimičnog ili potpunog gubitka svesti. Takođe mogu se javiti neobični pokreti vilice, ukočenost, poremećaj govora, grčenja, gubitka osećaja i sl…
Autizam
Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Radi se o skupu težih smetnji u razvoju obično pre 3. godine života. Simptomi autizma mogu biti različiti ali generalno svi oni dovode do zastoja u psihičkom razvoju deteta, njegovoj komunikaciji i interakciji sa drugima.
Problem se najčešće javalja u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponašanju. Težak autizam može izazvati velike teškoće u interakcji i skoro nemogućnost komunikacije među decom. Deca mogu pokazati znake autizma u ranom detinjstvu ili se prvih nekoliko meseci mogu razvijati normalno a nakon toga pokazati znake autizma.