Skolioza se jos uvek smatra jednim od veoma progresivnih i teskih deformiteta (oboljenja), u zavisnosti od toga koliko su krivine velike tj. koliko stepeni imaju. Za skoliozu se u klasicnoj medicini jos uvek ne zna uzrok i resenje, zbog cega nastaje i kako se leci, osim hirurskog zahvata na koji se ljudi prilicno tesko odlucuju, a vecina njih se i posle hirurske intervencije oseca mnogo gore.

Poznato je da, ako se skolioza ne leci adekvatno i na vreme, ona se progresivno povecava i dolazi do totalne deformacije celog skeleta (misica, kostiju i dr.), s obzirom na to da 80% ljudske populacije ima krivu kicmu (skoliozu) i da je to bolest broj 1 modernog drustva. Skolioza (kriva kicma) je deformitet kičmenog stuba, posmatrano otpozadi, koji se uglavnom javlja tokom rasta dece, a najviše u pubertetu (od 10. do 17. godine) i po završetku rasta ona se ponekad delimično stabilizuje. Usled naglog rasta neki ledjni mišici ostaju kraci sa jedne strane, a sa druge strane su duži, sto prouzrokuje da se kičma savija i krivi celom duzinom ledja, formirajući krivine u obliku slova S. Pored skraćenih i nesrazmernih mišića koji su u disbalansu, veliku ulogu kao uzročnik skolioze igra ZAROTIRANI ATLAS, kraća noga, nesrazmerni kukovi, deformisana karlica, deformacija sakroilijacnog zgloba i hemisakralizacija i lumbalizacija pojedinih pršljenova (dva ili vise pršljena spojenih u jedan). Prekomerno sedenje je takodje jedan od preduslova za nastanak skolioze, zato sto se kicma brzo i progresivno krivi. 

Uzroci skolioze

Glavni uzročnici skolioze su nesrazmerni mišići tj.skraćeni i (atoficni) slabi mišići sa jedne strane kičme i celukupna slabost vertebralnih mišića koji drže kičmu. skolioza kicmeSa obzirom na to treba obratiti posebnu pažnju na to da se vrati tonus mišića i sa jedne i sa druge strane (kao kod ljudi čija je kičma prava) i da se mišici koji drže kičmu poprilično jako istegnu i izjednače sa obe strane kičme. Na taj način se kičma totalno rasterećuje od tzv. loših ili skraćenih mišića koji je vuku i savijaju u stranu formirajući je u obliku slova S.Najbitnija stavka posle korekcije istegnutih mišića koji su bili u disbalansu jeste Delfin sprava koja fizički pomera i vraća kičmu u svoj fiziološki položaj.Delfin sprava radi na principu tako sto se sa bočne strane kičme i spoljnog dela krivine stavljaju pesnice obložene debelim sunđerom koje fizički guraju i pomeraju kičmu u suprotnu stranu od krivine forsirajući je da se ispravi i pritom ne izazivajući nikakve negativne posledice na samu kičmu.Sledeća stavka posle Delfin sprave na koju treba obratiti posebnu pažnju je jačanje slabe vertebralne muskulature (mišići duž kičme) kako bi kičma imala potporu sa obe strane tj. da bi zadržala svoj normalan i pravilan položaj posle korekcije Delfin spravom.Bez ciljanog jačanja mišića koji su atrofirali zbog skolioze čak i posle korekcije i ispravljanja kičme Delfin spravom kičma se ponovo krivi i vraća u svoj deformisan položaj.Najbitnija stvar posle svake korekcije krivina jeste jačati ciljano slabu muskulaturu da se ne dozvoli vraćanje kičme u skoliotičan položaj.

Lečenje

Pored poznatih uzroka, naslednog faktora, preležanih bolesti, prisustva nekih deformiteta na rođenju, loših navika držanja tela, nepravilnog sedenja, kod jako velikog procenta skolioza nije moguće utvrditi uzrok pa je zato njihovo lečenje daleko teže i neizvesnije. Bilo koji deformitet kičme, a naročito krivljenje u stranu mora biti praćeno od strane lekara, ortopeda ili fizijatra koji će zavisno od trenutnog stanja, uzrasta deteta i progresije deformiteta odrediti način lečenja.

Ciljane korektivne vežbe sprovodi fizioterapeut uz pomoć roditelja ako je u pitanju dete mlađeg uzrasta. Vežbe se rade svakodnevno uz povremene kontrolne preglede lekara. Dobro je ako postoje uslovi da dete pliva leđnim stilom pre svega, takođe uz profesionalni nadzor.

Lečenje skolioza je dugotrajno i nekada mora biti upotpunjeno ortopedskim miderima kada se vežbama ne može zaustaviti deformitet. U najtežim slučajevima kada su iskrivljenja velika ili kada vežbama i miderom nije postignut zadovoljavajući rezultat problem se rešava operacijom.

Za razliku od drugih deformiteta kičmenog stuba (kifoza, lordoza) gde je moguće sprovoditi vežbe u kućnim uslovima i kod kojih je preporuka da se deca bave različitim sportovima i da budu fizički aktivna bez ikakvih ograničenja, skolioza kao deformitet zahteva isključivo individualni pristup svakom detetu. Zato je neophodna saradnja roditelja i stručnjaka, lekara i fizioterapeuta kako bi se sa ovim deformitetom izborili na najbolji mogući način do završetka rasta deteta.

NAZAD