Search results for: “Lekari”

• hronični gubitak krvi (menstrualna krvarenja, krvarenja čira na želucu, crvenih polipa, tumora.)
• Gastrointestinalna krvarenja (prekomerno uzimanje aspirina ili nesteroidnih protivupalnih lekova)
• nedovoljno unošenje hrane bogate gvožđem.
• postojanja Kronove bolesti ili celijaklije (ova oboljenja smanjuju sposobnost creva da apsorubuje hranljive sastojke iz svarene hrane).

Simptomi

Najčešće ljudi koji pate od anemije u početku ne primećuju znake poremećaja koji se razvija polako i postepeno, bez uočljivih simptoma. Tek kada oboljenje postane ozbiljno, javljaju se slabost i umor praćeni vrtoglavicom. 

• Umor – pospanost
• Slabost – brzo zamaranje
• Vrtoglavica i nesigurnost
• Bledilo kože i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova
• Ubrzan srčani rad – tahikardija
• Osećaj hladnoće naročito ekstremiteta – ruku i nogu
• Tuga i depresija
• Smanjanje seksualnih funkcija
• Poremećaji sna i smanjenje apetita
• Bebe i mala deca sa anemijom gube apetit, ne mogu dugo da održe pažnju, kasnije prohodaju ili počinju da govore te zaostaju u razvoju. 

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Blaga anemija izazvana nedostatkom gvožđa obično ne dovodi do komplikacija, međutim, ako se ne leči i postane izraženija, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Pošto kod anemičnih pacijenata srce mora jače da pumpa da bi nadoknadilo nedostatak kiseonika u krvi, mogući su problemi u vidu ubrzanog ili nepravilnog rada srčanih mišića. Ukoliko je reč o osobama sa koronarnim arterijskim oboljenjem, najčešća komplikacija jeste razvoj angine pektoris. Anemija tokom trudnoće može dovesti do preveremenog porođaja ili uzrokovati manju telesnu težinu bebe. 

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Lekari utvrđuju postojanje anemije kroz razgovor sa pacijentom o njegovim tegobama (anamneza), pregledom obolelog i izradom krvne slike. Krvna slika se danas radi pomoću aparata koji daju informaciju broju eritrocita (RBC) leukocita (WBC) i trombocita (PLT). Na rezultatu krvne slike se često nalazi broj, veličina, oblik i opis još nekih fizičkih karakteristika ćelija krvi.

Lečenje

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Cilj lečenja  anemije jeste povećanje nivoa gvožđa u organizmu, te utvrđivanje i kontrolisanje faktora koji su izazvali oboljenja. U većini slučajeva, problem se rešava uzimanjem suplemenata gvožđa i unošenjem hrane bogate ovim elementom, Tablete gvožđa piju se svakodnevno u dozi koju odredi lekar, a da bi se pospešila apsorpcija gvožđa preporučuje se da se uzimaju sa vitaminom C, bilo u vidu suplemenata ili soka od pomorandže, brusnice ili jagode.Iako se većina bolesnika oseća bolje već nekoliko dana nakon početka terapije, suplementi se moraju konzumirati od šest meseci do godinu dana, jer je organizmu potrebno toliko vremena da ponovo deponuju dovoljnu količinu gvožđa. Kod osoba koje imaju problem sa apsorpcijom gvožđa, terapija je najčešće doživotna, a ovaj mineral ubrizgava im se pomoću injekcija. U akutnim slučajevima ili ako se radi o ozbiljnim komplikacijama, lekari se odlučuju za trasfuziju krvi, da bi se anemija brže sanirala.Tokom terapije lekar će redovno kontrolisati uspešnost lečenja. Osim kompletne analize krvi, potrebno je redovno meriti nivo gvožđa u krvi, kao i indeks stvaranja mladih eritrocita.

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”]NAZAD

 

 

Bol je najčešći i najteži simptom maligne bolesti, koji najviše plaši bolesnika i porodicu. Bol se najčešće javlja kod primarnih i sekundarnih tumora kostiju, tumora organa za varenje, tumora pluća, dojke, prostate, jajnika i grlića materice. Bol može da se javi u svim fazama maligne bolesti, ali se njegova učestalost i jačina povećava kako bolest napreduje. Procenjuje se da bolove ima oko 60% bolesnika sa malignom bolešću, od kojih 25–30% ima jake bolove.

Kancerski bol je najčešće direktno izazvan tumorskim rastom.Bol nastaje kada oštećenje tkiva aktivira receptore za bol koji se nalaze u koži, sluzokoži, potkožnom tkivu, kostima, mišićima ili unutrašnjim organima (nociceptivni bol) ili kada su nervi koji prenose bolni nadražaj od periferije do mozga oštećeni (tzv. neuropatski bol).

Lečenje kancerskog bola obuhvata: lečenje tumora kad god je to moguće i opravdano, pravilnu primenu lekova protiv bola (tzv. analgetika) sa ciljem da se bol stavi pod kontrolu i da se spreče proboji bola, ali i psihološku, socijalnu i duhovnu podršku bolesniku sa bolom.

Svetska zdravstvena organizacija je definisala osnovne principe primene lekova u terapiji kancerskog bola a to su:

1. Primena analgetika na usta

Lekove protiv bola treba uzimati na usta kad god je to moguće (u vidu kapi, kapsula, sirupa ili tableta). Nema dokaza da je primena lekova putem injekcija efikasnija od primene na usta. Kada primena lekova na usta nije moguća, mogu da se primene flasteri leka fentanila.

2. Redovna primena lekova: po satnici, a ne po potrebi

Osnovni princip lečenja je da bol treba staviti pod kontrolu i sprečiti ga da se pojavi, umesto da se suzbija kada se pojavi. Prema tome lekove protiv bola treba uzimati redovno, „po satnici”, a ne po potrebi.

3. „Na osnovu stepenica”

Jačina bola je najvažnija za izbor leka protiv bola. Lečenje blagih bolova započinje se lekovima neopioidima (paracetamol i velika grupa lekova sličnih aspirinu). Ako se bol otkloni, ostaje se na izabranoj stepenici. Ako je bol i dalje prisutan ili se pojačava, prelazi se na sledeću stepenicu. 

Lekar će vas pitati da izmerite jačinu bola. Za merenje jačine bola koristi se zamišljeni toplomer koji meri jačinu bola skalom od 0 do 10, gde 0 označava da bola nema, a 10 označava najjači mogući bol. 

4. Individualni pristup

Plan lečenja pravi se za svakog bolesnika ponaosob, uzimajući u obzir uzrok bola, starost bolesnika, očuvanost jetre odnosno bubrega, i pridružena oboljenja. Efekat lekova se takođe razlikuje od osobe do osobe. Ponekad je potrebno promeniti nekoliko lekova dok se ne nađe lek sa najpovoljnim odnosom između delovanja na bol i neželjenih dejstava.

5. Stalni nadzor

Lekar je dužan da upozori bolesnika na moguća neželjena dejstva lekova protiv bola koja je moguće sprečiti i lečiti.

Bolesnici i porodica, pa čak i lekari, izbegavaju primenu opioida zbog straha da će ovi lekovi pretvoriti bolesnika u zavisnika, da će se bolesnici vremenom navići na ove lekove i da će lekovi vremenom prestati da deluju, i zbog straha od neželjenih dejstava. Činjenica je, međutim, da su ti strahovi neopravdani i da se bolesnicima bez razloga uskraćuju ovi izuzetno efikasni lekovi, što izaziva nepotrebnu patnju bolesnika. Doza se može povećavati onoliko koliko je potrebno da bi se otklonio bol.

Opioidi su bezbedni lekovi kada se koriste za lečenje bola. Važno je samo jačinu leka prilagoditi jačini bola. Opioidi imaju svoja neželjena dejstva, ali je ta neželjena dejstva moguće sprečiti i lečiti. Primena opioida opravdana je u svim fazama maligne bolesti i uslovljena je isključivo jačinom bola. To nisu lekovi za kraj, ili lekovi sa kojima se umire. To su lekovi koji otklanjaju bol i sa kojima se živi bez bola. 

Velika je zabluda da treba trpeti bol. Bol koji dugo traje uništava telo, um i duh. Dugotrajan bol narušava kvalitet života: pogoršava, ili čak izaziva druge tegobe (npr. mučninu, poremećaj sna, apetita), izaziva depresiju, narušava odnose sa porodicom i prijateljima. 

Savremena medicina raspolaže znanjem i lekovima pomoću kojih je moguće uspešno otkloniti kancerski bol kod većine bolesnika. Lečenje bola, međutim, zahteva strpljenje, poverenje i saradnju bolesnika, porodice i medicinskog tima.

U poliklinici “Medic” terapiju bolu sprovodi specijalista sa onkološkog Instituta iz Sremske Kamenice. Zakazati na broj 021/6041-737

Neželjni efekti hemoterapije

Većina ljudi za vreme hemioterapije se oseća umornije nego obično, ali najveći broj se oseća dovoljno dobro da nastavi svoje životne aktivnosti. Svaki organizam, svako oboljenje i svako lečenje je različito, tako da nije moguće precizno predvideti kako će ko od pojedinaca reagovati. Ipak, treba biti pripremljen da će se za vreme primanja terapije pojaviti znaci koji će umanjiti dobro opšte stanje. U tom smislu je potrebno da isplanirate svoje aktivnosti nakon konsultacije sa onkologom.

Zašto nastaju i koliko traju neželjeni efekti (nuspojave) hemioterapije?

Nastajanje nuspojava se može objasniti činjenicom da citostatici prvenstveno oštećuju ćelije u organizmu koje se brzo dele. Ćelije raka se dele brže nego normalne ćelije od kojih su nastale, pa se one prilikom primene citostatika oštećuju u najvećoj meri. U organizmu postoje i mnoge normalne ćelije koje se po prirodi brže dele, kao što su ćelije krvi, koštane srži, kože, sluzokože usta, jednjaka, želuca, creva, seksualnih organa, korena dlaka i sl. Pogađajući i oštećujući maligne ćelije, citostatici istovremeno uništavaju i neke od ovih normalnih, zdravih ćelija. Neželjeni efekti prilokom primene hemioterapije u lečenju raka upravo proizilaze iz takvog dejstva citostatika. Lekari će odrediti svakom pacijentu za njega najadekvatniju kombinaciju lekova, koji će uz maksimalno dejstvo, izazvati minimalne neželjene efekte, za čije ublažavanje takođe postoje lekovi.

Neki neželjeni efekti su za pacijenta veoma neprijatni, ali nisu opasni za organizam (mučnina, opadanje kose…). međutim, pojedini citostatici ne izazivaju neprijatne simptome, ali ipak mogu oštetiti ćelije vitalnih organa kao što su srce, bubrezi, mokraćna bešika, pluća, nervni sistem, jetru..

Mora se napomenuti, takođe, da pojava ili odsustvo neželjenih efekata nije pokazatelj da li lekovi deluju ili ne. Pošto su nuspojave subjektivne i individualne, a citostatici deluju nezavisno od  njih, pogrešno bi bilo verovati da lekovi nemaju efekta ako ne primetite značajnu promenu Vašeg opšteg stanja dok primate hemioterapiju.

Većina nuspojava traje kratko i nestaje nekoliko dana nakon završetka hemioterapije, kada se normalne ćelije počinju oporavljati, ali je i to individualno. Vreme koje treba da protekne do potpunog oporavka zavisi od mnogih faktora, uključujući i opšte stanje Vašeg organizma, kao i od lekova koje ste dobili.

Mogući neželjeni efekti prilikom primene hemioterapije

• Uticaj citostatika na krvnu sliku – najviše stradaju bela krvna zrnca, zatim trombociti, a  u najmanjoj meri crvena krvna zrnca. Pad vrednosti leukocita u krvi dovodi do smanjene otpornosti organizma ka infekcijama. Pad vrednosti trombocita dovodi do neočekivanih i neobjašnjenih krvarenja, čak i bez povreda.  Pad eritrocita dovodi do anemije.
• Uticaj citostatika na sluzokožu digestivnog trakta
  • Mučnina, povraćanje i gubitak apetita
  • Dijareja
  • Zatvor
• Uticaj citostatika na usnu duplju, desni i grlo – neki citostatici izazivaju upalu ove regije praćenu naslagama, pošto je sluzokoža suva i nadražena lako može doći do krvarenja, lako se inficira, s obzirom da su usta izrazito bogata mikroorganizmima.
• Zamor i iscrpljenost
• Opadanje ili potpuni gubitak kose
• Bol
• Uticaj citostatika na centralni nervni sistem u vidu umora, depresije i dezorjentisanosti
• Uticaj citostatika na seksualne nagone
  • Žene –  hemioterapija utiče na polne organe, prvenstveno na jajnike, dovodeći do smanjene produkcije hormona. Promene mogu biti prolazne ili trajne.
    • Sterilnost
    • Uticaj hemioterapije na menstrualni ciklus žene
  • Muškarci – citostatska terapija može dovesti do smanjenog broja spermatozoida ili njihove smanjene pokretljivosti, što može uzrokovati privremenu ili trajnu sterilnost.
• Uticaj citostatika na nerve i mišiće – citostatici deluju toksično na mišiće. Simptomi se ispoljavaju u vidu pečenja, slabosti, ili utrnulosti šaka ili stopala, bola za vreme hodanja, bolova u nekim mišićima, gubitak ravnoteže, drhtavice, slabljenja sluha, želudačnih bolova, nespretnosti prilikom hvatanja i držanja predmeta, bolova u vilicama… U većini slučajeva nuspojave brzo nestaju, međutim, ponekad vraćanje na normalno stanje zahteva duži vremenski period.
• Uticaj citostatika na kožu i nokte – može se javiti crvenilo kože, osip svrab, ljušćenje, suvoća kože, akne, pojačana osetljivost na sunčeve zrake. Nokti postaju tamniji, žućkasti, lomljivi ili se na njima mogu pojaviti vertikalne linije.
• Uticaj citostatika na bubrege i mokraćnu bešiku –  citostatici se najčešće izlučuju preko mokraće (putem bubrega). Bilo kakva smanjena funkcija bubrega može da poveća toksičnost citostatika. Neko citostatici utiču na rad bubrega, menjajući boju mokraće od žute u narandžastu ili crvenkastu i uz to urin može da ima miris lekova, obično u trajanju od 1-3 dana. Neprijatna i bolna upala mokraćne bešike, koja se ponekad javlja, manifestuje se čestim nagonom za mokrenjem ili pojavom krvave mokraće. Efekti na bubrege i mokraćnu bešiku mogu biti prolazni i trajni.
• Tokom primene hemoterapije može doći i do nakupljanja tečnosti u organizmu (otoci, lica, ruku, stopala, u trbuhu) i pojave simptoma koji podsećaju na grip.

 

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”]NAZAD

    Neke od najčešćih bolesti i smetnji nervnoga sistema.

    Neurovaskularne bolesti

Vaskularne bolesti mozga pripadaju grupi vodećih bolesti kako po zastupljenosti tako i po ceni lečenja. Moždani udar ili šlog predstavlja prestanak funkcije određenih grupa moždanih ćelija usled začepljenja krvotoka ili prskanja krvnih sudova u mozgu.

Svaki zastoj može biti koban a problem se manifestuje otkazom onih funkcija koje dotične ćelije kontrolišu. Već posle 5-10 minuta nastaju prva oštećenja a posle nekoliko sati nastaju trajna oštećenja koja je kasnije nemoguće ispraviti čak i da otpušite krvni sud. 

Rezultat moždanih udara najčešće bude oduzetost pojedinih delova tela, teškoće pri govoru, gubitak određenih osećaja, gubitak svesti a u trećini slučajeva dolazi i do smrtnog ishoda.  Po procentu smrtnosti moždani udar je na trećem mestu odmah posle bolesti srca i karcinoma.

Vrlo je bitno prevenirati ovakva oboljenja korigovanjem faktora rizika prvenstveno povišenog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, pušenja.

Multiplaskleroza

Multiplaskleroza je progresivno autoimuno oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem (belu masu), optički živac i kičmenu moždinu.

Simptomi ove bolesti variraju u zavisnosti od toga koji je deo nervnog sistema najviše pogođen.

U početku to mogu biti vrtoglavice, težak umor, zamućen ili dvostruki vid. Zatim tu su trnci u udovima, gubitak ravnoteže, drhtanje, poromećen govor, disfunkcija creva i mokraćnog mehura (nemogućnost zadržavanja mokraće), gubitak mišićnog i koštanog tkiva, seksualna disfunkcija, problemi sa disanjem. Još uvek se ne zna tačan uzrok ove bolesti ali se sumnja na lošu ishranu, stres ili eventualno virus koji bi to mogao izazvati.

Parkinsonova bolest

Ova bolest je karakteristična za stariju populaciju. Njena osnovna karakteristika je usporenost i nespretnost uz poremećaj hoda i ravnoteže. Bolest se javlja skoro neprimetno i sporo napreduje.

Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta). Drhtanje počinje sa rukama, prvo jedna a onda i druga, zatim se prenosi na noge, donju vilicu, jezik, glavu. Rigor se javlja najčešće u kao ukočenost u predelu vrata, ramena, šakama i stopalima zbog čega pacijenti zauzimaju polunagnuti položaj sa savijenim kolenima i laktovima. Pored ovih simptoma često je prisutna depresija, demencija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, problemi sa disanjem, gutanjem, govorom, seksualnom funkcijom.

Za sada, iz medicinskog ugla, lečenje parkinsovnove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Lečenje obuhvata i nefarmakološke mere poput telesnih vežbi, ishrane, grupe za podršku… 

     Alchajmer

Alhajmer predstavlja bolest dementnosti ili poremećaj pamćenja i koja napreduje do tačke sve dok osoba više nije u mogućnosti da obavlja aktivnosti u svakodnevnom životu. Ovaj neurološki poremećaj uništava neurone u veze u moždanoj kori što dovodi do gubitka moždane mase. Do skoro je to bila bolest samo starije dobi ali danas ta granica počinje polako da se spusta.

Kod ove bolesti dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru. Obično se počne sa sitnim “zaboravnostima” tipa ne znam gde samo ostavi ključeve i stvari, javljaju se problemi sa usvajanjem novih informacija. Kako bolest napreduje pacijent se teže orijentiše sa datu

mima i danima u nedelji, gubi se u prostoru, teže pronalazi ulice. Prosečno vreme preživljavanja ove bolesti je 7-10 godina nakon čega nstupa smrt ali ovaj period može varirati i od 3-20 godina što zavisi od starosti pacijenta.

 

 

 

    Tumori na mozgu

Tumori na mozgu predstavljaju abnormalno bujanje tkiva u samom mozgu. Tumori na mozgu mogu nastati iz samog moždanog tkiva ili mogu doći iz drugih delova tela putem metastaze.

U zavisnosti od ponašanja ove tumore delimo na benigne i maligne. Benigni tumori su nenormalni rast, nekancerogeni rast tikiva u mozgu.  Ne metastaziraju i u tom smislu su manje opasni od malignih ali fizičkim narastanjem oni vrše pritisak na moždano tkivo i mogu izazvati brojne i smrtonosne komplikacije.

Maligni tumor je bilo koji rak u mozgu koji ima mogućnost prožimanja i uništavanja susednih tkiva i metastaziraju kroz krvotok. U mozgu mogu rasti nekoliko vrsta benignih tumora: švanomi, ependimomi, meningeomi, adenomi, osteomi, hemangioblastomi.

Najčešći maligni tumori su metastaze raka koji je nastao u nekom drugom delu tela. Rak pluća, rak dojke, maligni melanom, leukemija i limfom – svi oni se mogu širiti u mozak. Simptomi obično nastanu kada je moždano tkivo razoreno ili izloženo pritisku. Simptomi moždanog tumora mogu početi sa dugom i teškom glavoboljom koja se učestalo ponavlja, neravnoteža, neusklađenost pokreta, vrtoglavica, dvoslike a kasnije i mučnina i povraćanje. Tumor može izazvati slabost ili paralizu ruke ili noge na jednoj strani tela, poremetiti osećaje za toplo, hladno, vid, sluh. 

   Migrena

Migrena je hronična bolest koja je izražena srednjim i jakim glavoboljama. Glavobolja obično zahvata

jednu polovinu glave i pulsirajućeg je tipa mada može zahvatiti i celu glavu. Često puta se udružuje sa bolovima u vratu i obično traje od 2 do 72 sata. Prateći simptomi su mučnina, povraćanje, fotofobija, osetljivost na zvuk. Bol se pojačava sa pojačanjem fizičke aktivnosti. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca (2-3x).

Simptomi i najave migrena mogu biti kratkotrajan poremećaj u govoru, vidu, osećaju i motorici. Uzroci pojave migrena još uvek su nepoznati ali lekari sumnjaju da hormoni mogu biti mogući uzrok. Migrena se smatra neurovaskularnom bolešću. Lekovi poput analgetika i ibuprofena mogu smanjiti bolove ali oni ne leče ovaj problem.

     Epilepsija

Epilepsija je bolest mozga je jedna od najčešćih bolesti i poremećaja u neurologiji i čine je povremeni  i najčešće kratkotrajni poremećaji funkcije kore mozga. Karakterišu je ponavljajući napadi za vreme kojih može doći do delimičnog ili potpunog gubitka svesti. Takođe mogu se javiti neobični pokreti vilice, ukočenost, poremećaj govora, grčenja, gubitka osećaja i sl…

    Autizam

Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Radi se o skupu težih smetnji u razvoju obično pre 3.  godine života. Simptomi autizma mogu biti različiti ali generalno svi oni dovode do zastoja u psihičkom razvoju deteta, njegovoj komunikaciji i interakciji sa drugima.

Problem se najčešće javalja u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponašanju. Težak autizam može izazvati velike teškoće u interakcji i skoro nemogućnost komunikacije među decom. Deca mogu pokazati znake autizma u ranom detinjstvu ili se prvih nekoliko meseci mogu razvijati normalno a nakon toga pokazati znake autizma.

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”] NAZAD

 

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Neurologija je grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem bolesti nervnog sistema, tj. mozga, kičmene mozdine, perifernih nerava i mišića.

Tegobe: glavobolja i drugih bolova, vrtoglavica, kriza svesti, utrnulosti, grčeva, slabosti, tremora, smetnji govora, zaboravnosti… U tome izuzev neuroloskog pregleda ponekada shodno potrebi i preporukama upotrebljavaju se sledeće dodatne dijagnostičke metode: neurofiziološke ( EEG, EMG, EP ), neuroradiološke ( Rentgen, Doppler krvnih sudova, CT ili MRI, itd. ), laboratorijske ( pregled likvora, hormonalne i druge analize ), neuropsihološke, pato – histološke i neurogenetske.

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Lečenje pojedinih neuroloških bolesti moze biti vrlo “jednostavno”, dok drugih vrlo kompleksno. Pri tome se upotrebljavaju razlicite formulacije lekova, operativno lečenje, fizikalne procedure, logopedski tretmani.
Ovom medicinskom disciplinom se bave lekari – specijalisti neurologije, koji pri tome upotrebljavaju neurološki pregled kao svoj „instrument“. Pregled nije neprijatan i u osnovi nije bolan, a prosečno vremensko trajanje je od 30 – 60 minuta.

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Neurološki pregledi u poliklinici “MEDIC” obavljaju se  svakodnevno.

📘Neurološke bolesti – Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam… I u ovom slučaju ove bolesti sve češće se povezuju sa ishranom i životnim navikama, pogotovu ishranom bogatom neuro stimulatorima poput aspartama i MSG-a a sve češće i šećerom i mlekom.

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]Bolesti ženskih polnih organa kao i problemi u vezi sa reprodukcijom (rađanjem dece) su veoma čest uzrok zbog kojeg se osobe ženskog pola obraćaju lekarima. 

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]Ginekološki pregled je svakako prva stepenica u rešavanju ovih problema. Jedan odabrani od naša tri ginekologa, procenjuje stanje polnih organa žene i otkriva sve prateće znake bolesti. Ginekolog zatim predlaže neophodna dopunska ispitivanja koja se većinom obavljaju u našoj ustanovi. Od onih koje ginekolog može odmah da obavi spadaju kolposkopija (detaljan pregled grlića materice) i ultrazvučni pregled unutrašnjih organa žene.

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]Utvrđivanje dijagnoze ginekoloških bolesti nemoguće je bez odgovarajućih laboratorijskih nalaza počev od bakterioloških i citoloških briseva pa do merenja koncentracija svih hormona u krvi, koji se svi mogu obaviti preko naše laboratorije „Medic“. Zahvaljući tome sve ginekološke dijagnostičke procedure obavljaju se na jednom mestu uz minimalno čekanje i bezbolne procedure.

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]U poliklinici i laboratoriji „Medic“ rešavamo i sve probleme u vezi sa reprodukcijom kako u pogledu lečenja steriliteta i praćenja normalne trudnoće, tako i povezane sa medicinski štetnom ili neželjenom trudnoćom. U lečenju steriliteta, obavljaju se sva ispitivanja radi utvrđivanja poremećaja koji bi mogli biti prisutni u oba bračna partnera i predlažu se načini njihovog otklanjanja.

Trudnoća🌸

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]U slučaju održavanja trudnoće, naši ginekolozi preuzimaju redovno praćenje razvoja ploda ultrazvukom i laboratorijskim metodama. U određenom slučajevima predlažu i sprovode najsavremeniju metodu procene rizika od rađanja oštećenog ploda. Takođe pre porođaja vršimo i sve preglede neophodne za prijem u porodilište (određivanje HBsAg, AntiHCV, Krvna grupa, Rh faktor, Titar Anti Rh antitela, vreme krvarenja, aPTT, PTT i druge).

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”]U slučajevima kada je potreban prekid trudnoće, ova intervencija se sa sigurnošću može obaviti u posebno opremljenim prostorijama poliklinike „Medic“ po svim propisima i uz dozvolu ministarstva zdravlja Republike Srbije. Privatnost pacijentkinje potpuno zagarantovana u skladu sa etičkim kodeksom zdravstvenih radnika.

[wp-svg-icons icon=”leaf” wrap=”i”] Domen rada naše ginekološke službe spadaju i sistematski pregledi i rano otkrivanje raka polnih organa žene.

• PREGLED GINEKOLOGA[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]
• BOLESTI[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]
• KONTRACEPCIJA[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]
• MENOPAUZA[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]