Tiroidna žlezda je žlezda u obliku leptira u prednjem delu vrata. Ona proizvodi hormone koji kontrolišu brzinu vašeg metabolizma- sistema koji pomaže telu da koristi energiju. Poremećaji štitaste žlezde mogu usporiti ili ubrzati metabolizam tako što remete proizvodnju tiroidnih hormona. Kada je nivo ovih hormona prenizak ili previsok, može doći do širokog spektra simptoma.
Najčešći uzrok hipertireoze (70-80% obolelih) je autoimuna bolest štitne žlezde ( Morbus Graves Basedow), a ređe toksična nodularna ili multinodularna struma (lat. nodulus – čvor), kada (iz još nepoznatih razloga) jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona. Hipertireoza može nastati i kada tumor hipofize (adenom) povećano stvara TSH, koji podstiče stvaranje hormona štitne žlezde(sekundarna hipertireoza). Prekomernu proizvodnju ovih hormona mogu uzrokovati i trofoblastni tumori, koriokarcinom ili hidatiformna mola.
Simptomi i znakovi hipertireoze
- Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti). Gotovo po pravilu povećan nivo cirkulišućih
tiroidnih hormona odražava se na celom telu kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma. Bolesnici se žale na:
• nervozu, nemir i emocionalnu nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje;
• preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine;
• ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (a ritmije);
• krvni pritisak obično umereno povišen;
• stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težini;
• koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo);
• kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta;
• otežano penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice;
• česte nepravilnosti menstrualnog ciklusa -žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea)
Poremećaji funkcije štitne žlezde
HIPOTIREOZA – je stanje smanjene funkcije štitaste žlezde koje se karakteriše usporenim radom srca, pospanošću, umorom, usporenošću, dobijanjem na težini, povećanjem kocentracije masnoće u krvi, malokrvnošću, zatvorom stolice te pojavom otoka lica i tela.
Bolesti koje dovode do hipofunkcije štitne žlezde:
- Hašimoto tireoiditis
- De Kvarvejnov tireoiditis
- Tireoiditis (zapaljenje štitaste žlezde)
- Jatrogeni hipotireoidizam (operativno uklanjanje štitaste žlezde)
- Hipotireoidizam izazvan raznim lekovima(amjodaron, interferon alfa)
- Endemski kretenizam
Hronično zapaljenje štitaste žlezde (Hašimotov tireoiditis, limfocitarni tireoiditis) predstavlja verovatno najčešći uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde, posebno kod dece i omladine.
Dijagnoza hipotireoze postavlja se na osnovu merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimulišući hormon koga luči hipofiza i koji stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde.
TSH (tireotropin; Thyroid stimulating hormone, Thyrotropin)
- TSH se koristi za ispitivanje funkcije kao i za praćenje efekta terapije bolesti tireoidne (štitaste) žlezde.
Prametar se određuje u uzorku krvi. Nije potrebna priprema pre odlaska u laboratoriju. Ipak, neki lekovi utiču na rezultat i zbog toga će možda biti potrebno da obustavite njihovu primenu. Obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate. Nemojte samostalno prekidati terapiju (bez konsultacije sa lekarom).
Hašimotov tireoiditis – je zapalenje štitaste žlezde koje obično nastaje kao posledica virusne infekcije. Ova infekcija pokreće stvaranja antitela na virus koja istovremeno napadaju i sopstvene ćelije štitaste žlezde.
Iglena biopsija štitaste žlezde odnosno citopatološki pregled pokazuju u mikroskopskom polju isključivo limfocite te se bolest zbog toga naziva limfocitarni tireoiditis. Budući da su kliničke togobe koje bolesnik ima beznačajne, prvi stadijum bolesti obično prođe nezapaženo.
Kao krajnja konsekvenca hronične upale javlja se smanjena funkcija štitaste žlezde odnosno hipotireoza.
Dijagnoza se postavlja na osnovu vrednosti hormona i prisustva antitela u serumu pacijenta. Neophodna antitela za postavljanje dijagnoze su tzv. TPO antitela. Ultrazvučni pregled ovakvih pacijenata pokazuje da je žlezda uvećana i izmenjene strukture sa prisustvom velikog broja čvorića. Ukoliko su ti čvorići veći od 0,5 cm, neophodna je dopunska dijagnoza radi isključivanja mogućih tumora žlezde.
Kontrola i lečenja ovih pacijenata obavlja se pregledom kod endokrinologa jednom u 3-4 meseca.
Adenomi (“čvorovi”) štitaste žlezde – Čvorovi u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz i danas se često otkrivaju zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici. Čvorovi mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni). Oni su ipak obično dobroćudne prirode (oko 95%), a karcinomi štitaste žlezde su relativno retka stanja.
Čvorovi štitaste žlezde se češće javljaju kod žena.
Kod sumnje na karcinom obavezno se radi iglena punkcija čvora pod kontrolom ultrazvuka.
Karcinom štitaste žlezde danas se u velikom procentu slučajeva može potpuno izlečiti. Za razliku od druge vrste malignih tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Ipak, u nekim slučajevima prvi znak bolesti mogu biti metastaze u limfnim čvorovima vrata kao i udaljene metastaze u plućima ili kostima. Stoga je veoma važno pravovremeno prepoznati čvorove koji imaju karateristike malignih tumora.
Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su: terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju (bombardovanje, katastrofe nuklearnih elektrana), genetika (neki karcinomi štitaste žlezde imaju karakteristike naslednih bolesti), kao i pol: veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su “čvorovi” češći kod žena; veći je i procenat malignih “čvorova” kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu “čvora” za kratak vremenski period.
Dijagnoza se postavlja na osnovu: lokalnog nalaza, tj. pregleda štitaste žlezde pipanjem, laboratorijskih analiza, ultrazvučnog pregleda, iglene biopsije čvora i eventualno scintigrafije štitaste žlezde (tzv. hladni čvorovi).
Lečenje – Čvorovi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.
Započnite lečenje na vreme pregledom kod endokrinologa, da biste se osećali bolje i izbegli ozbiljne zdravstvene probleme do kojih dovodi poremećana funkcija štitaste žlezde.