Tahikardija se odnosi na abnormalno brzo kucanje srca, a obično se pod time podrazumeva najmanje 100 otkucaja u minutu. Prosečan broj otkucaja u srcu najčešće se određuje na osnovu godina osobe. Tahikardija može biti opasna u zavisnosti od toga koliko jako srce treba da radi.
Generalno, srce odrasle osobe u stanju mirovanja napravi od 60 do 100 otkucaja u minutu, a neki doktori tvrde i da je zdrav limit do 90 otkucaja. Kada osoba ima tahikardiju, gornja ili donja komora srca kucaju znatno brže, a ponekad se to dešava obema komorama.
Kada srce kuca prebrzo, ono manje efikasno pumpa i protok krvi ka ostatku tela, uključujući i ka samom srcu je znatno smanjen. Povišen broj otkucaja srca znači da postoji povećana potražnja za kiseonikom od strane srčanog mišića, miokarda. Ukoliko se ovo nastavi, može dovesti do srčanog udara, izazvanog odumiranjem ćelija miokarda koje su prethodno ostale bez kiseonika.
Neki pacijenti sa tahikardijom možda i nemaju simptome ili komplikacije. Tahikardija znatno povećava rizik od šloga, iznenadnog srčanog udara ili smrti. Broj otkucaja srca je kontrolisan električnim signalima koji su poslati preko tkiva srca, a kada srce ubrzano proizvodi električne signale, javlja se tahikardija.
Koji su simptomi tahikardije?
Kada srce kuca isuviše brzo, krv možda neće doći do ostatka tela u meri u kojoj bi trebalo. Ovo može da utiče naorgane i tkiva kojima fali kiseonik. Sledeći znaci i simptomi tahikardije su mogući:
– ubrzani rad srca (ubrzan puls)
– bol u grudima
– zbunjenost
– vrtoglavica
– kratak dah
– hipotenzija (nizak krvni pritisak)
– iznenadna slabost
– nesvestica
Nije neuobičajeno za neke pacijente sa tahikardijom da nemaju nikakve simptome. U takvim slučajevima, tahikardija se obično otkriva kada pojedinac dođe na sistematski pregled ili pregled srca.
Faktori rizika su brojni. Veću mogućnost za dobijanje tahikardije imaju ljudi stariji od 60 godina, ljudi pod stresom, oni koji piju velike količine alkohola, srčani bolesnici, ljudi pod stresom, sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom) i oni koji koriste rekreacione droge.
Lečenje
Načini lečenja variraju, u zavisnosti od toga šta je dovelo do pojave stanja, godina pacijenta i generalnog zdravlja i drugih faktora. Cilj je da se uspore ubrzani otkucaji srca, spreče ovakve epizode i smanji rizik od komplikacija. U nekim slučajevima je samo potrebno da se leči uzrok, dok se u nekima ne može naći sam uzrok, te je potrebno naći druge načine lečenja.
Moguće komplikacije
Rizik od komplikacija zavisi od nekoliko faktora uključujući i: ozbiljnost i tip tahikardije, trajanje i to da li je osoba nekada imala srčana oboljenja.
Najčešće komplikacije su:
1. Krvni ugrušci – oni značajno povećavaju rizik od srčanog udara ili šloga.
2. Prekid rada srca – ukoliko se stanje ne kontroliše, srce postaje sve slabije i može potpuno otkazati.
3. Česte nesvestice.
4. Iznenadna smrt – generalno je povezana sa ventrikularnom (komorskom) tahikardijom ili ventrikularnom (komorskom) fibrilacijom.