Šum na srcu otkriva se pregledom srca stetoskopom. Srčani tonovi koji se normalno čuju nastaju usled aktivnosti srca, njegovih zalistaka i protoka krvi. Srčani šumovi nastaju kao posledica turbulentnog protoka krvi kroz srce, što ne znači da se radi o patološkom ili opasnom fenomenu.
Mnogi šumovi su bezopasni pa se često nazivaju i funkcionalnim. Nastaju usled bržeg protoka krvi kroz srce koji se javlja u stanjima kao što su povišena telesna temperatura, malokrvnost, hipertiroza, trudnoća i slično, a da oboljenje srca ne postoji. Ostali srčani šumovi javljaju se kao posledica strukturne bolesti srca koja može biti urođena ili stečena.
Šumovi kod beba, najčešće bezopasni
Urođene srčane mane uzrokuju šumove koji se najčešće otkrivaju u prvim mesecima života. Ove srčane mane mogu biti potpuno bezopasne i ne zahtevaju bilo kakvu intervenciju već samo kardiološke kontrole uz ultrazvuk srca, a mogu i ugrožavati život deteta, tada je neophodna operacija.
Kod odraslih šum na srcu nastaje najčešće usled promena na srčanim zaliscima. One mogu biti posledica upalnih stanja (kao što je endokarditis), atroskleroze, bolesti vezivnog tkiva itd. Srčani zalisci (mitralni) nekada bivaju oštećeni i nakon infarkta miokarda, odnosno pri disekciji aorte (aortni zalistak).
Usled strukturnih oštećenja zalistaka dolazi do poremećaja njihove funkcije sa posledičnim suženjem i/ili insuficijencijom. Kada postoji suženje ili stenoza, zalistak je sužen tako da krv na svom toku nailazi na prepreku. Kada postoji insuficijencija, zalistak se pravilno ne zatvara tako da se krv vraća unazad. U oba slučaja, srčani mišić je preopterećen i vremenom slabi.
Najčešći razlozi za javljanje lekaru: umor, bol u grudima, lupanje srca…
Najčešći simptomi zbog kojih se pacijenti javljaju su bolovi u grudima, ubrzano umaranje, osećaj lupanja ili preskakanja srca, oticanje nogu itd. Tokom pregleda lekar, stetoskopom sluša srce i ukoliko čuje tonove koji su sumnjivi, upućuje na dalje ispitivanje. Kardiološki pregled uključuje i elektrokardiogram, merenje pritiska, a ponekad i rendgen srca i pluća.
Dijagnostika i lečenje
Najvažniji pregled u proceni srčanih šumova je ultrazvuk srca, odnosno ehokardiografija sa dopplerom. To je potpuno bezopasna neinvazivna metoda procene strukturnih i funkcionalnih oštećenja srca. Ultrazvukom se može tačno odrediti mesto poremećaja.
U slučaju da su strukturna oštećenja teška, rade se i druge dijagnostičke metode poput MR srca, CT ili invazivna kateterizacija srca. Na osnovu rezultata primenjenih dijagnostičkih metoda odlučuje se o lečenju. Ukoliko je operacija neophodna preporučuje se da se obavi što pre. Jedna opcija je reparacija zalistka čime se on obnavlja i dovodi u optimalno stanje.
Pacijent se nakon operacije brže oporavlja i ima odličan kvalitet života. Druga opcija je zamena oštećenog zaliska veštačkim. Nakon implantiranja veštačkog zalistka, neophodno je da se terapija za sprečavanje zgrušavanja krvi doživotno koristi.
Posle rehabilitacije, osoba se vraća normalnom životu. Analize krvi i kardiološki pregledi se obavljaju dinamikom koju odredi lekar.