ŠTA JE ASTMA?
Astma je hronično oboljenje, u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa. Astma se ispoljava kroz ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja. Ove epizode se posebno javljaju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu. Simptomi se mogu smirivati spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova.
Glavni faktor rizika za nastanak astme jeste osetljivost na respiratorne alergene tj. supstance spoljne sredine, kao što su kućna prašina, grinje, poleni trava, korov, drveće, buđ, životinjske dlake ili duvan.
Simptomi astme se mogu ispoljiti u različitim životnim dobima i okolnostima. Osobe kod kojih se simptomi astme jave u najranijem detinjstvu imaju naslednu predispozicija za nastanak bronhijalne astme, ili su često izloženi infekcijama. Takođe, neke osobe mogu ispoljiti astmatične napade na napor ili pak na uzimanje aspirinskih preparata.
KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA I KOJI SU TIPOVI ASTME?
Učestale epizode kašlja, gušenja i sviranja u grudima najčešće ukazuju na postojanje bronhijalne astme. Prilikom razgovora sa pacijentom se posebna pažnja obraća na tokada je bolest počela, da li su neki od simptoma prisutni još od detinjstva, da li postoji alergija i ima li obolelih od astme u porodici.
Posle toga se pristupa pregledu slušalicama, pravi se snimak pluća i vrši se spirometrijsko ispitivanje kako bi se definisao stepen suženja disajnih puteva. U slučaju lakšeg oblika bolesti moguće je raditi i alergološke probe. Kod težih slučajeva sa izrazitim gušenjem, pacijentima pomažemo da urade sve neophodne analize i testiranja kako bi se procenilo da li je neophodno lečenje u bolnici.
Kada postoji visok stepen sumnje na postojanje bronhijalne astme, a svi ostali nalazi su normalni, rade se posebni testovi odn. merenje vršnog protoka i test bronhodilatatorima.
Različiti tipovi astme su:
- Alergijska astma
- Nealergijska astma (u čijoj osnovi može da bude infekcija)
- Aspirinska astma
- Astma na napor
- Profesionalna astma
KAKO SE IZBEGAVA NAPAD ASTME?
Osim izbegavanja alergena, savetuje se prestanak pušenja, uvođenje ribe u ishranu, redovno vakcinisanje protiv gripa, blagovremena terapija infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i redovna primena terapije tj. pumpica za dugotrajnu kontrolu bolesti.
Pušenje pogoršava stanje kod obolelih od alergijske astme, jer menja strukturu bronhijalnog stabla i pogoršava preosetljivost i zapaljenje. Kod osoba alergičnih na duvan, pogoršava alergijsku reakciju.
ŠTA RADITI U SLUČAJU NAPADA ASTME?
Ukoliko dođe do napada, započinje se terapija inhalacijama tzv. bronhodilatatorima, koje treba ponoviti na pet minuta. Ako nema poboljšanja stanja, neophodno je javiti se hitno lekaru, jer nije moguće uvek predvideti dalji tok bolesti.
Ne zaboravite pravilno da uzmete lek za širenje disajnih organa, a onda pristupite vežbama disanja – tokom napada, najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje – dišite stomakom sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj).
Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo stomačno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite stomak. Nastavite tako, do prestanka tegoba.
U najekstremnijim slučajevima bronhijalne astme može doći do gubitka svesti i naglog pogoršanja bolesti te je neophodno što pre potražiti pomoć lekara.
DA LI ASTMATIČARI MOGU DA SE BAVE SPORTOM? KOJIM?
Osobe sa dobro regulisanom astmom tj. oni koji redovno koriste propisanu terapiju pumpicama mogu da žive normalno i mogu se baviti praktično svim sportovima. Idealni su oni sportovi koji nisu vezani za prostorije u kojima ima alergena. Neki od vrhunskih svetskih i naših sportista imaju bronhijalnu astmu.
DA LI POSTOJE ODREĐENE VEŽBE DISANJA?
Vežbe disanja i fizikalna terapija su izuzetno važne, kako u provenciji tako i tokom lečenja pogoršanja bronhijalne astme. Vežbama se bave posebno obučeni stručnjaci koji obučavaju pacijente kako da sprovode vežbe u kućnim uslovima ali i tokom napada astme.
U svim fazama bolesti su vežbe (dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog) disanja sa dužinom udisaja i izdisaja u odnosu 1:2 – izdah je dvostruko duži od udaha. Vazduh se udiše kroz nos da bi se zagrejao i prečistio, a izdiše se na poluotvorena usta, pri čemu se, po potrebi, disanjem kroz zube ili skupljanjem usta daje otpor izdisanju vazduha.
NAJČEŠĆE ISTINE I ZABLUDE O PUMPICAMA?
Najčešća i najštetnija zabluda vezana za pumpice jeste da njihova upotreba znači da je u pitanju odmakla faza astme i da se njihovom upotrebom stvara zavisnost.
Pumpice predstavljaju prvi i najdelotvorniji lek u lečenju i prevenciji bronhijalne astme. Njihovom upotrebom se ne stvara zavisnost, a mogu da spreče ozbiljna pogoršanja bolesti.
Idealni način primene lekova protiv astme jeste u vidu aerosola ili pumpica i inhalacija. Na taj način lek dolazi u najdirektniji kontakt sa tkivom bronhija. Pumpice predstavljaju lek izbora za sve bolesnike od bronhijalne astme, uključujući i decu.
Koriste se dve vrste pumpica, jedna redovno, tzv. zaštitna, koja mora da se uzima redovno i tako leči zapaljenski proces u bronhijalnom stablu. Druga vrsta pumpica direktno deluje u toku napada gušenja, opuštajući grč – spazam bronhija.
KOJA LEČILIŠTA KOD NAS SE NAJČEŠĆE PREPORUČUJU?
U prirodnim lečilištima najvažnija je dobra mikroklima, terapija lekovitim vodama i aerosolima. Soko Banja jeste jedna od banja koje se bave klimatskim lečenjem bronhijalne astme. Pored nje, poznata lečilišta za obolele od bronhijalne astme su Hvar, Prčanj i Herceg Novi.
ŠTA SVE MOŽE DA UZROKUJE NAPAD ASTME?
Napad astme može da izazove izloženost alergenima (cvetanje ambrozije, izloženost grinjama…), stres, infekcija, napor, uzimanje određenih lekova, promene vremena, izloženost aerozagađenju.
KADA SE NAPADI NAJČEŠĆE JAVLJAJU?
Napadi se često javljaju noću ili pred jutro, zbog ležećeg položaja i unutrašnjeg biološkog časovnika. Međutim, napadi se mogu javiti i ubrzo posle izlaganja alergenima, usled napora ili stresa.
KAKO LEČITI ASTMU U TRUDNOĆI?
Astma u trudnoći leči se po pravilima koja zajednički utvrđuju pulmolozi i ginekolozi, a i u trudnoći, lek izbora su pumpice. Naravno, izbor lekova zavisi od težine bolesti.
DA LI JE ASTMA NASLEDNA BOLEST?
Nasleđuje se sklonost ka bronhijalnoj astmi. Ako je jedan od roditelja alergičan na tzv. inhalacione alergene, postoji verovatnoća od 30 – 50% da dete oboli od bronhijalne astme. Ako su oba roditelja alergični, deca oboljevaju od bronhijalne astme sa verovatnoćom od 80%.
KAKO VREMENSKE PRILIKE UTIČU NA OBOLELE?
Vremenske prilike imaju uticaj na ispoljavanje simptoma bolesti kod određenog broja pacijenata. Vlažno vreme, magle i nagle promene vremena mogu da utiču na učestalost tegoba.
KOLIKO LJUDI JE U SRBIJI OBOLELO OD ASTME?
U našoj zemlji se procenjuje da od bronhijalne astme boluje 1% – 3% populacije, zavisno od područja.
UTICAJ HLADNOG VAZDUHA NA DISAJNE ORGANE?
Dolaskom jeseni dolazi do znatnih klimatskih promena u podneblju u kome živimo. Temperaturne razlike od 15 do 20 stepeni u jednom danu, hladno vreme i velika vlaga naročito loše utiče na osobe sa osetiljivim disajnim organima. Sve češće možemo čuti da je udisanje hladnog vazduha, promena temperature i vlage vazduha naglo pogoršalo stanje asmatičara.
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU ASTME I BRONHITISA?
Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja i otežanog, čujnog disanja (“zviždanje, škripa, vizing”) koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova za širenje disajnih puteva.
Bronhijalna astma pripada grupi takozvanih hroničnih bolesti pluća, u čijoj osnovi je sklonost bronhija da pojačano reaguju na različite nadražaje, suženjem donjih disajnih puteva.
Između napada gušenja, osoba koja ima astmu, je obično potpuno zdrava, ukoliko redovno koristi terapiju. U osnovi ove bolesti može biti alergija, ali i zamor, hladan vazduh, preosetljivost na aspirin i sl.
Bronhitis ne more uvek biti opstruktivni bronhitis – postoje i akutna stanja koja idu sa zapaljenjem bronhija.
Hronični opstruktivni bronitis jeste bolest, za koju su karakteristični napadi gušenja, sviranja u grudima, zamaranja, kašljanja i redovnog iskašljavanja. Napadi traju najmanje tri meseca godišnje, u toku minimum dve godine, i kod kojih su promene u plućima konačne.
KAKO HLADNOCA UTIČE NA OSOBE SA ASTMOM I HRONIČNIM BRONHITISOM?
Pošto u osnovi ovih bolesti stoji sklonost organizma da pojačano reaguje na određene respiratorne iritanse, hladnoća predstavlja jedan od nadražaja respiratornog sistema. Uz vlažnost vazduha, hladnoća predstavlja značajan okidač za pogoršanje bolesti i može da isprovocira napad gušenja. U vreme hladnih i vlažnih dana napadi gušenja su učestaliji, mogućnost za prehladu je povećana. Tokom ovih perioda je povećana i potreba za terapijom a kod obolelih od hroničnog bronhitisa može doći i do potrebe za hospitalizacijom.
KOJE TEGOBE IZAZIVAJU VLAGA I HLADNOĆA?
Usled upalne reakcije u disajnim putevima dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi. To uzrokuje njihovo suženje i otežan protok vazduha, posebno pri izdisaju. Povremeno može doći i do osećaja pritiska u grudima. Glavni simptomi kod osoba sa astmom i hroničnim bronhitisom su nadražajni kašalj i otežano disanje uz “sviranje” u grudima. Pored vlažnog i hladnog vazduha, mogu ih izazvati različiti faktori.
DA LI JE POTREBNA PROMENA ILI POJAČANJE TERAPIJE KOD OVIH OSOBA?
Pošto su oboleli od astme i hroničnog bronhitisa na tzv. preventivnoj terapiji kortikosteroidnom inhalacionom terapijom, u hladnim danima se pojačava doza lekova i preduzimaju se mere protiv prehlade. Svako pogoršanje stanja u ovom slučaju podrazumeva češće javljanje lekaru, a po potrebi i uključivanje infuzione terapije.
KOJE PREVENTIVNE MERE TREBA PREDUZETI DA BI SE U ZIMSKIM MESECIMA UBLAŽILE TEGOBE?
Saveti za pacijente su da redovno uzimaju propisanu terapiju, pogotovo pumpice sa lokalnim kortikosteroidima. Potrebno je da se redovno vakcinišu protiv gripa a pri pojačavanju tegoba da se na vreme jave lekaru. Takođe, treba obratiti pažnju na zdravu ishranu, dovoljno sati sna, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje zadimljenih prostorija, izbegavanje skupove gde se nalazi puno ljudi u zatvorenom prostoru… Važna je i pravilna primena lekova i terapije.
ŠTA DOBIJAM PREGLEDOM U POLIKLINICI “MEDIC”?
Pored kompletnog pulmološkog pregleda lekara specijaliste pomažemo Vam da dođete terapiju koja najviše odgovara Vama i Vašem životnom stilu.
[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”]NAZAD
