Search results for: “Magnet”

Vaskulitis je upala krvnih sudova, koja uzrokuje promene na zidovima krvnih sudova, uključujući zadebljanje, slabljenje, sužavanje i ožiljke. Postoje mnoge vrste vaskulitisa. Neki oblici prolaze u kratkom vremenskom periodu (akutni vaskulitis), dok su drugi dugotrajni (hronični vaskulitis).

Vaskulitis, koji je takođe poznat i kao angitis i arteritis, može da bude vrlo opasan kada organi i tkiva ne dobijaju dovoljno krvi. Ovaj nedostatak krvi može da rezultuje oštećenjem organa i tkiva, pa čak i smrću.

Vaskulitis može da utiče na svakoga, iako su neke vrste vaskulitisa češće među pojedinim grupama. Neki oblici vaskulitisa ne zahtevaju lečenje, dok drugi mogu da uključuju lečenje, često uz dugotrajno uzimanje lekova.

Simptomi vaskulitisa

Simptomi vaskulitisa razlikuju se u zavisnosti od toga koji su krvni sudovi zahvaćeni i, kao rezultat toga, koji organi su pogođeni.

Uobičajeni znakovi i simptomi vaskulitisa uključuju:

• Groznicu
• Umor
• Gubitak telesne mase
• Bol u mišićima i zglobovima
• Gubitak apetita
• Utrnulost ili slabost

Dijagnoza

Do dijagnoze se dolazi na osnovu kliničkih znakova bolesti, rezultata laboratorijskih analiza krvi i mokraće, kao i radioloških ispitivanja (ultrazvučni pregled, rendgensko snimanje, kompjuterizovana tomografija – CT, magnetna rezonancija – MR i angiografija). Kada je potrebno uzima se isečak tkiva (biopsija) i posmatra pod mikroskopom.

Lečenje

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Ciroza jetre je stanje u kome su svi delovi jetre zahvaćeni patološkim promenama. Uzrok ciroze može biti prekomerna upotreba alkohola i tada govorimo o alkoholnoj cirozi. Unošenjem velikih količina alkohola se stvara velika količina masti što jetri onemogućava da utoli potrebe za kiseonikom. Kao odgovor imunološkog sistema na ovakvo stanje dolazi do upalnog procesa koji uništava ćelije jetre.

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Tako nastaje ” masna jetra“. “Masna jetra” ima dobru prognozu ako se ispuni uslov potpune i trajne apstinencije od bilo koje vrste alkoholnih pića. U protivnom, nastaje ciroza jetre i ona predstavlja ireverzibilno (nepovratno) oštećenje hepatocita (ćelija jetre). Jedan od uzroka ciroze jetre je i hronični hepatitis (A, B, C, D). Mogu je izazvati i primarna bilijarna ciroza, nasledna oboljenja, vaskularna oboljenja, infektivna oboljenja, lekovi.    Cirozu kao hroničnu bolest jetre karakterišu oštećenje jetrenog tkiva, stvaranje fibroznih ožiljaka i progresivno propadanje jetrine funkcije, nakupljanje tečnosti u abdomenu (ascites), krvarenja (koagulopatija), povišen pritisak u portalnim krvnim sudovima (portalna hipertenzija) i poremećaj određenih moždanih funkcija (hepatička encefalopatija).

Klinička slika

Kod muškaraca se opaža smanjena dlakavost, a može se razviti atrofija testisa i ponekad bolno povećanje grudi (ginekomastija). Nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites) uobičajen je znak uznapredovale ciroze. Povišena telesna temperatura, bol u trbuhu i osetljivost na pritisak je obično znak da je prisutna i infekcija. Teškoće u održavanju pažnje, smanjena moć rasuđivanja, konfuzija, tremor, depresija, pa i koma su znaci oštećenja mozga tj. hepatične encefalopatije.

Lečenje

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Lečenje ciroze zavisi od toga da li je u pitanji tzv. mirna, stacionirana ciroza, ili ciroza sa komplikacijama. U osnovi je prevencija onih bolesti ili stanja koja u svojoj evoluciji dovode do ciroze, kao što su alkoholna bolest, hronični hepatitis, medikamentozna oštećenja jetre. Komplikacije ciroze jetre zahtevaju poseban tretman. Ciroza jetre je neizlečiva bolest, ali pravilnim higijensko-dijetetskim režimom (koji je sastavni deo terapije) i adekvatnim lečenjem može se usporiti njen tok.

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Rak želuca nastaje kada ćelije unutar ovog organa iz nekog razloga počnu da bujaju van kontrole ,pri čemu stvaraju i formiraju tumorsku masu.Tumor želuca se može javiti u svakoj dobi a od njega dosta češće obolevaju muškarci posebno oni između pedeste i sedamdesete godine života.

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Karcinom želuca spada u tumore sa lošom prognozom ukoliko se otkrije kasno tj. u podmaklom stadijumu,tada su šanse za potpuno izlečenje  dosta male.Iako se ne zna tačan uzrok  nastanka ovog oboljenja,utvrđeno je da postoje određeni faktori rizika koji mogu doprineti razvoju ove vrste karcinoma. U njih spada ishrana u vidu česte upotrebe dimljene i usoljene hrane  vode u kojoj ima mnogo nitrata, preterano konzumiranje alkohola i pušenje cigareta.

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Kao jedan od razloga za rak zeluca navodi se i heliko bakterija, koja je glavni uzrok upala i čira na želucu. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje boluju od perniciozne anemije, nedostatka želudaćne kiseline ili atrofije želuca, kao i one koje medu bliskim srodnicima imaju slučajeve ovog oboljenja.

RAK ŽELUCA SIMPTOMI

Rak želuca veoma je teško otkriti u ranoj fazi, jer su prvi znaci poprilično neodređeni i dosta su slični gastritičnim tegobama. U većini slučajeva pacijenti ignorišu osećaj nelagode u želucu,otežano varenje  uz pojavu žgaravice, često podrigivanje, gubitak apetita praćen gađenjem na hranu (posebno meso), neuredne stolice,nadutost stomaka posle jela . Upravo ove tegobe mogu biti posledica razvoja tumora na želucu. U kasnijim stadijumima javljaju se osećaj ukusa truleži u ustima i krv u stolici. Zbog nedovoljne iskorišćenosti hrane ili povraćanja,bolesnik naglo mršavi i postaje malokrvan. Nažalost, pacijenti se obično javljaju lekaru tek kada osete bolove, a tada se vać radi o uznapredovalom stadijumu oboljenja.

RAK ŽELUCA METASTAZE

Ukoliko rak želuca metastazira, simptomi zavise od veličine i mesta metastaze. Ako se proširi na jetru, može doći do njenog bezbolnog uvećanja,pojave žutice ili natečenosti stomaka usled nakupljanja tečnosti u trbušnoj šupljini. Bol u leđima javlja se u slučaju metastaza na gušterači ili kičmi.

GASTROSKOPIJA PREGLED ŽELUCA ?

Tokom fizičkog pregleda pacijenta,lekar proverava da li u stomaku ima nakupljene tečnosti,postoje li otoci ili neke druge promene u predelu želuca i okolnog tkiva, i u kakvom su stanju limfne žlezde.Analiza krvi može pokazati postojanje anemije,poremećaj u radu jetre ili povišene vrednosti tumor-markera. Međutim sve ovo nije dovoljno za uspostavljanje konačne dijagnoze, pa se doktori, ukoliko posumnjaju na rak zeluca, najčešće odlučuju za endoskopski-gastroskopski pregled,koji se izvodi posebnim instrumentom – gastroskopom, tankom savitljivom cevi na čijem je vrhu postavljena kamera. Gastroskopija je veoma pouzdana dijagnostička metoda jer obezbeduje direktan uvid u stanje unutrašnjih organa, sluzokože i detektuje promene u vidu erozija, čireva, polipa, tumora. Dijagnoza se može postaviti i na osnovu rendgenskog snimka stomaka kojim se ispituju jednjak, želudac i početni deo tankog creva. Ovakav pregled obavlja se pomoću kontrastnog sredstva – barijum-sulfata,koji pacijent pije pre snimanja. Daljim pretragama, magnetna rezonanca ili CT ,utvrđuje se stepen raširenosti bolesti i na osnovu toga odrediti tok lečenja.

RAK ŽELUCA LEČENJE

Terapija tumora želuca zavisi od veličine, mesta i proširenosti tumorske mase, kao i opšteg stanja pacijenta, a podrazumeva hirurško uklanjanje tumora, lečenje hemoterapijom i/ili zračenjem. Jedinu nadu za izlečenje pruža operacija želuca, koja uključuie delimično ili potpuno odstranjivanje želuca i susednih limfnih čvorova.Međutim, u većini slučajeva nemoguće je odstraniti rak želuca  u potpunosti, jer je karcinom u trenutku dijagnostikovanja najčešće u uznapredovalom stadijumu. Ponekad se tokom operacije uklanjaju i okolni organi (slezina, deo pankreasa). Nakon zahvata, tanko crevo se spaja ili direktno sa jednjakom ili sa preostalim delom želuca. Radioterapija i hemoterapija uvode se nakon hirurške intervencije kada je potrebno uništiti zaostale maligne ćelije, ili sa ciljem da se  produži i poboljša kvalitet života pacijenata sa uznapredovalim tumorom koji se ne mogu podvrgnuti operaciji.

Prevencija

[wp-svg-icons icon=”droplet” wrap=”i”] Sprečavanje pojave raka želuca teško je sprovesti s obzirom da nisu poznati svi faktori koji utiču na razvoj bolesti. Može se preporučiti smanjenje konzumiranja dimljene i slane hrane, svakodnevno uzimanje C-vitamina i b-karotena, iako njihova zaštitna uloga jos uvek nije pouzdano potvrđena. Prevenciju čini i borba za rano otkrivanje bolesti, jer je tada verovatnost preživljavanja mnogo veća. Potrebno je utvrditi osobe s povećanim rizikom i redovno ih kontrolisati. Tu spadaju osobe iznad 40 godina koje imaju neka oboljenja želuca, pojavu raka želuca u porodici, a posebno osobe sa neodređenim tegobama u gornjem delu stomaka koje traju duže vreme i ne reaguju na lečenje.

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”]NAZAD

ŠTA JE 24 -SATNI HOLTER EKG-a?

24-satni holter EKG-a (elektrokardiogram) je grafički zapis električne aktivnosti srca tokom perioda od 24 sata uz pomoć uređaja koji se zove holter. Holter je mali, nosivi uređaj koji beleži srčani ritam. Snimanje traje jedan dan (24 sata).

INDIKACIJE /ZAŠTO SE RADI)?

[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] U cilju registrovanja promena srčanog ritma koje se javljaju povremeno ili samo u određenim situacijama.
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] U cilju registrovanja poremećaja srčanog ritma i sprovođenja (aritmije) i drugih bolesti srca, u praćenju rada pejsmejkera itd.

KAKO SE IZVODI?

[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Na grudni koš se prilepi pet elektroda koje su povezane sa holterom-malim uređajem koji se nosi u torbici prebačenoj preko ramena. Tokom perioda od 24 sata uređaj neprekidno registruje električnu aktivnost srca.
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Dok nostite holter uređaj dozvoljeno je da obavljate sve uobičajene aktivnosti.
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Neophodno je da vodite dnevnik aktivnosti i tegoba u kome ćete upisivati šta ste radili tokom 24-časovnog snimanja i koje ste smetnje imali (ukoliko ste ih imali). Ukoliko ste imali osećaj lupanja srca, nepravilnog srčanog rada,osećaj “preskakanje srca”, bol u grudima, nesvesticu, vrtoglavicu ili nedostatak vazduha izuzetno je važno da ih upišete u dnevnik!
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Nakon 24 sata vratićete se u “Medic” da vratite uređaj i donesete dnevnik aktivnosti i smetnji. Vaš lekar će uporediti 24-časovni EKG zapis sa tegobama i aktivnostima iz dnevnika i saopštiće Vam i objasniti rezultate ispitivanja.

POTENCIJALNI RIZICI

[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Nošenje holtera EKG-a je potpuno bezbolna procedura i ne nosi rizik.
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Možete osećati laku nelagodnost prilikom nošenja holter uređaja ili imati reakciju u vidu crvenila kože na mestu gde su postavljene elektrode.
[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Rad drugih električnih uređaja uglavnom ne utiče na rad holter uređaja. Trebalo bi izbeći detektore za metal, magnete, mikrotalasne pećniče, električne četkice za zube i preterano korišćenje mobilnog telefona zato što može kratkotrajno prekinuti signal od elektroda do holtera.

PRIPREMA

[wp-svg-icons icon=”heart” wrap=”i”] Tokom nošenja uređaj ne sme da se pokvasi zato što će se pokvariti. Zbog toga je zabranjeno da se tog dana kupate, tuširate ili plivate. Istuširajte se neposredno pre nego što snimanje počne.

NAKON SNIMANJA

Možete se vratiti obavljanju svojih redovnih dnevnih aktivnosti.

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”]NAZAD

Šta podrazumeva pregled fizijatra?

Pregled lekara, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije obuhvata opšti pregled i specijalni deo pregleda. U opštem delu pregleda fizijatar uzima podatke od pacijenta, tzv. Anamneza:
– lični podaci,
– glavne tegobe,
– sadašnja bolest,
– ranije bolesti,
– porodična anamneza
– psihosocijalna anamneza.

Specijalni pregled podrazumeva procenu funkcionalnog stanja pacijenta, kada lekar procenjuje:
– stav, držanje tela
– hod
– aktivnu i pasivnu pokretljivost kičme i svih zglobova
– tonus, trofiku i snagu mišića
– refleksnu aktivnost
– senzibilitet
– mere se obim i dužina ekstremiteta
– stanje periferne cirkulacije
– test aktivnosti dnevnog života

Uz klinički pregled, ukoliko je potrebno sprovode se dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su:
– laboratorijska ispitivanja (pregled krvi i urina)
– RTG
– CT  tj. skener
– MR (magnetna rezonanca)
– EDg (elektromioneurografija – EMNG gornjih i donjih ekstremiteta)
– ultrazvuk mekih tkiva i zglobova
– Doppler krvnih sudova vrata, gornjih i donjih ekstremiteta

-Kada je neophodno, dijagnoza se postavlja timski, konsultacijom doktora drugih specijalnosti:neurologa, neurohirurga, ortopeda, reumatologa, vaskularnog hirurga.
Nakon postavljene dijagnoze pravi se individualni terapijski plan, optimalan za svakog pacijenta koji podrazumeva primenu medikamenata, fizikalne terapije i kineziterapije.

Zakažite pregled kod fizijatra

Radiologija grana medicine koja se bavi otkrivanjem bolesti i povreda, tj. dijagnostikom. Primena radiologije u terapiji uglavnom je ograničena na lečenje malignih bolesti, ali i vaskularnih i drugih poremećaja kao što je slučaj sa invazivnom radiologijiom.

Radiološkim tehnikama nastoji da se vizuelizuje ljudsko telo i njegovi delovi, kako bi se otkrilo postojanje patoloških promena, koje bi se onda pravovremeno lečile.

Danas pored klasičnog rentgenskog snimanja, postoji i ultrazvučno snimanje,kompjuterizovana tomografija odnosno skener, nuklearna magnetna rezonanca(NMR). Standardnim rendgen aparatom mogu se uraditi: snimci zglobova, pluća, trbuha, nativni snimci kostiju, ali i različite vrste kontrastnih snimanja.

Od svih tih metoda najrašireniju upotrebu ima ultrazvučna dijagnostika te zbog toga Poliklinika „Medic“ raspolaže najsavremenijim ultrazvučnim aparatima na kojima kvalifikovan radiolog vrši ultrazvučne preglede koji se danas koriste u medicini (gornji i donji abdomen, štitasta žlezda, dojka, inguinum, skrotum, kukovi i drugi).

Ovi se pregledi obavljaju na zahtev naših lekara specijalista ali i na zahtev samih pacijenata, jer su ultrazvučni pregledi potpuno bezopasni, bezbolni i neškodljivi.

• ULTRAZVUK ABDOMENA[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]