Search results for: “Neurolog”

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Neurologija je grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem bolesti nervnog sistema, tj. mozga, kičmene mozdine, perifernih nerava i mišića.

Tegobe: glavobolja i drugih bolova, vrtoglavica, kriza svesti, utrnulosti, grčeva, slabosti, tremora, smetnji govora, zaboravnosti… U tome izuzev neuroloskog pregleda ponekada shodno potrebi i preporukama upotrebljavaju se sledeće dodatne dijagnostičke metode: neurofiziološke ( EEG, EMG, EP ), neuroradiološke ( Rentgen, Doppler krvnih sudova, CT ili MRI, itd. ), laboratorijske ( pregled likvora, hormonalne i druge analize ), neuropsihološke, pato – histološke i neurogenetske.

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Lečenje pojedinih neuroloških bolesti moze biti vrlo “jednostavno”, dok drugih vrlo kompleksno. Pri tome se upotrebljavaju razlicite formulacije lekova, operativno lečenje, fizikalne procedure, logopedski tretmani.
Ovom medicinskom disciplinom se bave lekari – specijalisti neurologije, koji pri tome upotrebljavaju neurološki pregled kao svoj „instrument“. Pregled nije neprijatan i u osnovi nije bolan, a prosečno vremensko trajanje je od 30 – 60 minuta.

[wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”] Neurološki pregledi u poliklinici “MEDIC” obavljaju se  svakodnevno.

📘Neurološke bolesti – Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam… I u ovom slučaju ove bolesti sve češće se povezuju sa ishranom i životnim navikama, pogotovu ishranom bogatom neuro stimulatorima poput aspartama i MSG-a a sve češće i šećerom i mlekom.

    Neke od najčešćih bolesti i smetnji nervnoga sistema.

    Neurovaskularne bolesti

Vaskularne bolesti mozga pripadaju grupi vodećih bolesti kako po zastupljenosti tako i po ceni lečenja. Moždani udar ili šlog predstavlja prestanak funkcije određenih grupa moždanih ćelija usled začepljenja krvotoka ili prskanja krvnih sudova u mozgu.

Svaki zastoj može biti koban a problem se manifestuje otkazom onih funkcija koje dotične ćelije kontrolišu. Već posle 5-10 minuta nastaju prva oštećenja a posle nekoliko sati nastaju trajna oštećenja koja je kasnije nemoguće ispraviti čak i da otpušite krvni sud. 

Rezultat moždanih udara najčešće bude oduzetost pojedinih delova tela, teškoće pri govoru, gubitak određenih osećaja, gubitak svesti a u trećini slučajeva dolazi i do smrtnog ishoda.  Po procentu smrtnosti moždani udar je na trećem mestu odmah posle bolesti srca i karcinoma.

Vrlo je bitno prevenirati ovakva oboljenja korigovanjem faktora rizika prvenstveno povišenog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, pušenja.

Multiplaskleroza

Multiplaskleroza je progresivno autoimuno oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem (belu masu), optički živac i kičmenu moždinu.

Simptomi ove bolesti variraju u zavisnosti od toga koji je deo nervnog sistema najviše pogođen.

U početku to mogu biti vrtoglavice, težak umor, zamućen ili dvostruki vid. Zatim tu su trnci u udovima, gubitak ravnoteže, drhtanje, poromećen govor, disfunkcija creva i mokraćnog mehura (nemogućnost zadržavanja mokraće), gubitak mišićnog i koštanog tkiva, seksualna disfunkcija, problemi sa disanjem. Još uvek se ne zna tačan uzrok ove bolesti ali se sumnja na lošu ishranu, stres ili eventualno virus koji bi to mogao izazvati.

Parkinsonova bolest

Ova bolest je karakteristična za stariju populaciju. Njena osnovna karakteristika je usporenost i nespretnost uz poremećaj hoda i ravnoteže. Bolest se javlja skoro neprimetno i sporo napreduje.

Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta). Drhtanje počinje sa rukama, prvo jedna a onda i druga, zatim se prenosi na noge, donju vilicu, jezik, glavu. Rigor se javlja najčešće u kao ukočenost u predelu vrata, ramena, šakama i stopalima zbog čega pacijenti zauzimaju polunagnuti položaj sa savijenim kolenima i laktovima. Pored ovih simptoma često je prisutna depresija, demencija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, problemi sa disanjem, gutanjem, govorom, seksualnom funkcijom.

Za sada, iz medicinskog ugla, lečenje parkinsovnove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Lečenje obuhvata i nefarmakološke mere poput telesnih vežbi, ishrane, grupe za podršku… 

     Alchajmer

Alhajmer predstavlja bolest dementnosti ili poremećaj pamćenja i koja napreduje do tačke sve dok osoba više nije u mogućnosti da obavlja aktivnosti u svakodnevnom životu. Ovaj neurološki poremećaj uništava neurone u veze u moždanoj kori što dovodi do gubitka moždane mase. Do skoro je to bila bolest samo starije dobi ali danas ta granica počinje polako da se spusta.

Kod ove bolesti dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru. Obično se počne sa sitnim “zaboravnostima” tipa ne znam gde samo ostavi ključeve i stvari, javljaju se problemi sa usvajanjem novih informacija. Kako bolest napreduje pacijent se teže orijentiše sa datu

mima i danima u nedelji, gubi se u prostoru, teže pronalazi ulice. Prosečno vreme preživljavanja ove bolesti je 7-10 godina nakon čega nstupa smrt ali ovaj period može varirati i od 3-20 godina što zavisi od starosti pacijenta.

 

 

 

    Tumori na mozgu

Tumori na mozgu predstavljaju abnormalno bujanje tkiva u samom mozgu. Tumori na mozgu mogu nastati iz samog moždanog tkiva ili mogu doći iz drugih delova tela putem metastaze.

U zavisnosti od ponašanja ove tumore delimo na benigne i maligne. Benigni tumori su nenormalni rast, nekancerogeni rast tikiva u mozgu.  Ne metastaziraju i u tom smislu su manje opasni od malignih ali fizičkim narastanjem oni vrše pritisak na moždano tkivo i mogu izazvati brojne i smrtonosne komplikacije.

Maligni tumor je bilo koji rak u mozgu koji ima mogućnost prožimanja i uništavanja susednih tkiva i metastaziraju kroz krvotok. U mozgu mogu rasti nekoliko vrsta benignih tumora: švanomi, ependimomi, meningeomi, adenomi, osteomi, hemangioblastomi.

Najčešći maligni tumori su metastaze raka koji je nastao u nekom drugom delu tela. Rak pluća, rak dojke, maligni melanom, leukemija i limfom – svi oni se mogu širiti u mozak. Simptomi obično nastanu kada je moždano tkivo razoreno ili izloženo pritisku. Simptomi moždanog tumora mogu početi sa dugom i teškom glavoboljom koja se učestalo ponavlja, neravnoteža, neusklađenost pokreta, vrtoglavica, dvoslike a kasnije i mučnina i povraćanje. Tumor može izazvati slabost ili paralizu ruke ili noge na jednoj strani tela, poremetiti osećaje za toplo, hladno, vid, sluh. 

   Migrena

Migrena je hronična bolest koja je izražena srednjim i jakim glavoboljama. Glavobolja obično zahvata

jednu polovinu glave i pulsirajućeg je tipa mada može zahvatiti i celu glavu. Često puta se udružuje sa bolovima u vratu i obično traje od 2 do 72 sata. Prateći simptomi su mučnina, povraćanje, fotofobija, osetljivost na zvuk. Bol se pojačava sa pojačanjem fizičke aktivnosti. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca (2-3x).

Simptomi i najave migrena mogu biti kratkotrajan poremećaj u govoru, vidu, osećaju i motorici. Uzroci pojave migrena još uvek su nepoznati ali lekari sumnjaju da hormoni mogu biti mogući uzrok. Migrena se smatra neurovaskularnom bolešću. Lekovi poput analgetika i ibuprofena mogu smanjiti bolove ali oni ne leče ovaj problem.

     Epilepsija

Epilepsija je bolest mozga je jedna od najčešćih bolesti i poremećaja u neurologiji i čine je povremeni  i najčešće kratkotrajni poremećaji funkcije kore mozga. Karakterišu je ponavljajući napadi za vreme kojih može doći do delimičnog ili potpunog gubitka svesti. Takođe mogu se javiti neobični pokreti vilice, ukočenost, poremećaj govora, grčenja, gubitka osećaja i sl…

    Autizam

Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Radi se o skupu težih smetnji u razvoju obično pre 3.  godine života. Simptomi autizma mogu biti različiti ali generalno svi oni dovode do zastoja u psihičkom razvoju deteta, njegovoj komunikaciji i interakciji sa drugima.

Problem se najčešće javalja u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponašanju. Težak autizam može izazvati velike teškoće u interakcji i skoro nemogućnost komunikacije među decom. Deca mogu pokazati znake autizma u ranom detinjstvu ili se prvih nekoliko meseci mogu razvijati normalno a nakon toga pokazati znake autizma.

[wp-svg-icons icon=”arrow-left-2″ wrap=”i”] NAZAD

 

Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i  ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Epidemiološki status

Klinička slika

• ishemijski
• hemoragijski (krvareći).

Lečenje

Šta podrazumeva pregled fizijatra?

Pregled lekara, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije obuhvata opšti pregled i specijalni deo pregleda. U opštem delu pregleda fizijatar uzima podatke od pacijenta, tzv. Anamneza:
– lični podaci,
– glavne tegobe,
– sadašnja bolest,
– ranije bolesti,
– porodična anamneza
– psihosocijalna anamneza.

Specijalni pregled podrazumeva procenu funkcionalnog stanja pacijenta, kada lekar procenjuje:
– stav, držanje tela
– hod
– aktivnu i pasivnu pokretljivost kičme i svih zglobova
– tonus, trofiku i snagu mišića
– refleksnu aktivnost
– senzibilitet
– mere se obim i dužina ekstremiteta
– stanje periferne cirkulacije
– test aktivnosti dnevnog života

Uz klinički pregled, ukoliko je potrebno sprovode se dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su:
– laboratorijska ispitivanja (pregled krvi i urina)
– RTG
– CT  tj. skener
– MR (magnetna rezonanca)
– EDg (elektromioneurografija – EMNG gornjih i donjih ekstremiteta)
– ultrazvuk mekih tkiva i zglobova
– Doppler krvnih sudova vrata, gornjih i donjih ekstremiteta

-Kada je neophodno, dijagnoza se postavlja timski, konsultacijom doktora drugih specijalnosti:neurologa, neurohirurga, ortopeda, reumatologa, vaskularnog hirurga.
Nakon postavljene dijagnoze pravi se individualni terapijski plan, optimalan za svakog pacijenta koji podrazumeva primenu medikamenata, fizikalne terapije i kineziterapije.

Zakažite pregled kod fizijatra

[wp-svg-icons icon=”eye” wrap=”i”] Oftalmologija je nauka o očima i bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem očnih stanja i bolesti.

• Najčešće bolesti oka i pomoćnih organa oka u našoj populaciji su kratkovidost i dalekovidost, upale vežnjače (konjunktivitisi) virusnog, bakterijskog ili alergijskog porekla, upale očnih kapaka (blepharitisi), katarakta – zamućenje očnog sočiva, glaukom, povrede oka,…

-Tegobe zbog kojih bi trebalo da se javi na oftalmološki pregled obuhvataju pad vida na jednom ili oba oka, bol u oku, crvenilo oka ili kapaka, povrede oka. Pored toga pregled bi trebalo da obave i pacijenti u okviru praćenja hroničnih i sistemskih bolesti koje ne potiču primarno od oka, ali mogu dovesti do oštećenja vidne funkcije kakve su arterijska hipertenzija, šećerna bolest, bolesti štitaste žlezde, sistemski lupus, reumatoidni artritis, sarkoidoza itd. Oftalmolog vidi prve promene brojnih bolesti i stanja i zato tesno sarađuje sa mnogim specijalistima (internista, neurolog, dermatolog, otorinolaringolog, pedijatar itd).

• Oftalmolozi savetuju i redovne preglede i provere oka za decu i odrasle bez obzira da li imaju tegobe ili ne. Takodje, oftalmološki pregled čini deo sistematskog pregleda za vozače i za zaposlenje.

• Ukoliko situacija to nalaže lekar može pacijenta radi postavljanja prave dijagnoze poslati na dodatna ispitivanja kao što su ultrazvuk oka, KVP, HRT, OCT, GDx, FA, FFA)

PREGLED MOŽETE ZAKAZATI NA 021/6041-737

• [wp-svg-icons icon=”diamonds” wrap=”i”]Širmerov test
• KATARAKTA[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]
• GLAUKOM[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]
• ABLACIJA MREŽNJAČE[wp-svg-icons icon=”arrow-right-2″ wrap=”i”]