Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaji su se ranije nazivali „manično-depresivnom psihozom“. Kao što starije ime i sugeriše, osoba sa bipolarnim poremećajem će imati ozbiljne promene raspoloženja. Ove promene obično traju nekoliko nedelja ili meseci i daleko prevazilaze ono što većina nas doživljava.
Koliko je čest ovaj problem?
Otprilike 1 osoba na svakih 100 odraslih ima bipolarni poremećaj u nekom trenutku u životu. Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta. Muškarci i žene su podjednako pogođeni.
Šta prozrokuje bipolarni afektivni poremećaj?
Psihijatrija još uvek nema precizan odgovor na ovo pitanje, ali istraživanja pokazuju da se bipolarni poremećaj često javlja u porodicama i da ima više veze sa genima nego sa vaspitanjem.
Zbog toga što se smatra da je u osnovi ovog poremećaja biološki uzrok, bipolarni poremećaj se najčešće tretira lekovima.
Kako se manifestuje bipolarni poremećaj?
Simptomi bipolarnog poremećaja zavise od toga u kom pravcu se vaše raspoloženje kreće.Osećaj depresije je nešto što svi mi iskusimo s vremena na vreme. To nam može čak i pomoći da prepoznamo i rešavamo probleme u našim životima, ali u kliničkim depresijama ili onim bipolarnog tipa, osećaj depresije je mnogo intenzivniji. Pre svega, traje duže i čini vam se da je nemoguće baviti se uobičajenim stvarima u životu. Ako postanete depresivni, primetićete neke od ovih promena:
Emocije
- Osećanje nezadovoljstva koje ne prestaje
- Osećaj da želite da plačete bez ikakvog vidljivog razloga
- Gubite interesovanja za stvari oko vas
- Ne možete da uživate u stvarima koje vam inače pričinjavaju zadovoljstvo
- Osećate nemir i uznemirenost
- Gubite samopouzdanje
- Osećate se beskorisno, beznadežno
- Razdražljiviji ste nego inače
- Razmišljate o samoubistvu
Mišljenje
- Ne možete da mislite pozitivno i da se nadate
- Nalazite da je teško doneti čak i jednostavne odluke
- Teško vam je da se koncentrišete
Fizički
- Gubitak apetita i težine
- Teškoće pri zaspivanju
- Budite se ranije nego obično
- Osećete se krajnje umorno
- Opstipacija
- Odsustvo želje za seksom
Ponašanje
- Teškoće u započinjanju i završavanju stvari – čak i svakodnevnih poslova
- Mnogo plačete – ili imate osećaj da vam se stalno plače , a niste u stanju da to uradite
- Izbegavanje kontakata sa drugim ljudima
Lekovi koji stabilizuju raspoloženje
Postoji više stabilizatora raspoloženja od kojih se neki takođe koriste i za lečenje epilepsije. Međutim, litijum je prvi efikasan stabilizator raspoloženja.Terapiju litijum započinjete samo uz psihijatrijsko praćenje. Dozu leka nije lako odrediti – niske koncentracije leka u krvi neće ispoljiti dejstvo, visoke mogu biti toksične. Zbog toga ćete morati redovno da proveravate nivo leka u krvi.
Kako da pomognete sebi?
- Jedite dobro izalansiranu hranu.
- Pijte redovno nezaslađene tečnosti. To pomaže da telo zadrži soli i tečnosti u ravnoteži.
- Jedite redovno – to će takođe regulisati nivo tečnosti.
- Pazite na kofein – u čaju, kafi ili koka-koli. To uslovljava više uriniranja pa može da poremeti koncentraciju litijuma u krvi.
Razgovarajte sa našim psihijatrom, zakažite svoj pregled u našoj poliklinici